О НАМА
У плодној моравској долини, 17 километара удаљено од Смедерева налази се село Осипаоница. Смештено је између Велике Мораве и аутопута Београд-Ниш. Насеље је типично равничарско.
Насеље је старо, мада нема тачних података о његовом оснивању.
Према неким писаним подацима насеље датира из 1516. године, мада су на простору данашњег насеља нађени остаци керамике из доба ране бронзе, као новчићи из доба римљана.
Основна и виша писменост ширила се само на црквемом плану као и у другим крајевима Србије и Европе. Развитак школства и просвете у Србији креће брже тек од 1830. године.У том периоду почиње са радом и школа у Осипаоници. Према неким забелешкама школа је радила још 1820. Први писани подаци о постојању школе су из 1836. године забележени у црквеној књизи Октоихи. Први учитељ је био Петар Грујић. У то време за школу је служила стара црквена зграда.
Школа је на овом месту сазидана 1921. Године.
1933. у садашњем школском дворишту подигнута је звонара висока 12 метара која је звонила пола сата пре почетка наставе и тиме обавештавала ученике да је време да крену у школу. Звонара је данас под заштитом као специфична грађевина. Она је на неки начи симбол ове школе.
Oд 1953. године школа ради као осмогодишња. Услови рада били су тешки због недостатка школскаог простора. Школа је радила у две смене, а настава се одвијала и у просторијама Дома културе и приватним кућама. Шездесетих година овај проблем је решен доградњом спрата.
1986. године школска зграда је реконструисана, дограђена је ђачка кухиња са трпезаријом, као и санитарни чвор.
Данас школу похађа око 330 ученика. Настава се одвија у дванаест учионица, од којих је једна донацијом Министарства за телекомуникацију претворена у информатички кабинет и опремљен са двадесет радних места - дигитална учионица. Услови рада су задовољавајући и континуирано се ради на њиховом побољшању.
